Reč „slava“ predstavlja jedan od najprepoznatljivijih srpskih zaštitnih znakova. Slava praktično predstavlja tradicionalnu okosnicu našeg narodnog identiteta, čime se obeležava najvažniji porodični praznik. Jedna od najvećih slava u Srbiji „pada“ svake godine 8. novembra, kada pravoslavni vernici slave praznik Svetog Dimitrija, poznatiji kao Mitrovdan. U narodu se, inače, vezuju mnoga verovanja i običaji za Mitrovdan kojih se, prema predanju, treba striktno držati. Naročito ako imamo u vidu da je ovaj praznik u crkvenom kalendaru obeležen „crvenim slovom“. Ali, post nije obavezan.
Svaka slava, pa i Mitrovdan, predstavlja običaj i karakterističnu crtu našeg duhovnog i porodičnog života. U vidu krsne slave, koja se prenosi sa kolena na kolena, godinama unazad čuvaju se vera i običaji. Zanimljiv je podatak da su Srbi jedan jedini narod u hrišćanstvu koji slavi slave, vezujući se, odnosno praznujući sveca-zaštitnika doma i porodice. Žito, ikona, sečenje slavskog kolača, crkvena molitva, sveća, vino i sećanje na pretke – upečatljivi su simboli koji prate srpske slave.
Kada dođe jesen i kada u prodavnicama i supermarketima primetite ljude sa punim kesama hrane i pića, znate da počinja sezona slava. Postoje mnogi običaji koji su zajednički celokupnom srpskom narodu. Ali, svaka porodica u našoj zemlji obeležava svog sveca, a taj praznik prate i specifični običaji. Takav je slučaj i sa Svetim Dimitrijem Solunskim.
Običaji za Mitrovdan – Ko je (bio) Sveti Dimitrije?
Praznik Mitrovdan posvećen je čudotvornom i slavnom svetitelju Dimitriju, koji je bio antički komandant u Solunu. Živeo je trećem veku, ali pojedini spisi tvrde da je živeo u 4. veku. Bio je sin jedinac i nasledio je svog oca, vojvodu Solunskog.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Car Maksimilijan je Dimitriju izdao naređenje da progoni hrišćane, ali Dimitrije je to odbio. Štaviše, on je javno propovedao hrišćansku veru i priznao Maksimilijanu da je hrišćanin.
Kada je Maksimilijan to čuo, bio je veoma ljut i razjaren, zbog čega je Dimtrija bacio u tamnicu. Ali, u tamnici se desilo čudo! Dimitriju se javio Božiji anđeo i obratio se rečima: „Mir ti, stradalniče Hristov, budi hrabar i krepi se“. Nakon nekoliko dana od ovog događaja, car je u tamnicu poslao svoje vojnike koji su Dimitrija pogubili i izboli kopljem – i to na molitvi. Ali, koplijma su ga gađali iz daljine, jer su bili uplašeni i nisu smeli da mu priđu. Njegovo telo je bilo bačeno. Međutim, hrišćani su dobro upamtili Dimitrija, te su njegovo telo krišom uzeli i sahranili.
Na mestu sahrane Svetog Dimitrije, odnosno njegovog groba, podignuta je crkva. Jednom prilikom, kada je došlo do iskopavanja temelja ove crkve, pronađene su mošti Svetog velikomučenika Dimitrija.
Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom grada Soluna koji se, prema predanju, više puta javljao i spasavao ovaj grad u Grčkoj od neprijatelja, zemljotresa i drugih nesreća. Rusi takođe imaju veliko poštovanje prema Svetom Dimitriju, zbog čega ga smatraju zaštitnikom i pokroviteljem Sibira. Štaviše, svi pravoslavni vernici obeležavaju i slave ovog velikomučenika, zbog svojih isceliteljskih moći koje su pomogle brojnim bolesnicma i drugim ljudima u nevolji.
Zbog duhovne povezanosti Rusije, Grčke i Srbije, srpski narod Svetog Dimitrija slavi kao jednu od većih slava.
Koji su običaji za Mitrovske zadušnice?
Prema predanju i žitijama svetaca, grob svetog Dimitrija odisao je bosiljkom i smirnom. Zato i ne čudi da je ovaj svetac prozvan Mirotočivim. U našoj zemlji, Svetom Dimitriju su, još u srednjem veku, posvećene brojne svetinje. Neke od najvažnijih jesu crkva u Pećkoj patrijaršiji, ali i kapela u Visokim Dečanima. Kosovka i Sremska Mitrovica su dobile naziv po ovom svetitelju.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Stoga, kada su u pitanju običaji za Mitrovdan, uoči ovog praznika obeležavaju se Mitrovske zadušnice. Na ovim zadušnicama u crkvama se služi Sveta liturgija i parastos. Nakon službe, ljudi odlaze na groblja gde se pale sveće za pokojnike, dok sveštenici čitaju molitve za preminule. Običaj za Mitrovske zadušnice jeste da se pravoslavni vernici mole u crkavama i grobljima za pokoj duše preminulih, ali i da učine milostinju.
Običaj je da se na groblje nosi hrana koja se postavlja, odnosno služi na grobovima. Pored žita, u ovu hranu spadaju peciva, pite, kolači od brašna, tzv. prosfora i drugo. Ponegde se iznosi pečenje. Od pića, iznosi se rakija, vino, voda i kafa. Treba poneti onoliko sveća koliko će se preminulih spomenuti.
Čvrsto je verovanje da hranu sa groba, na Mitrovskim zadušnicama, ne treba odbiti. To predstavlja veliki greh, pa čak i uvredu prema umrlima. Sve što je potrebno jeste da uzmete bar jedan zalogaj.
Narodna verovanja za Mitrovdan
Postoje mnogobrojni običaji za Mitrovdan. Nekada je običaj u našem narodu bio da se na Mitrovdan sluge otpuštaju, odnosno da domaćini unajmljuju nove sluge. Takođe, na ovaj dan su se nekada hajduci rastajali i dolazili kod svojih jataka da prezime. Naredni njihov sastanak bio je tek za Đurđevdan. U tom smislu, veoma je poznata srpska krilatica – Mitrov danak, hajdučki rastanak, Đurđev danak, hajdučki sastanak.
Danas, običaj je da za Mitrovdan, svako treba da ostane kod svoje kuće. Verovanje je da će neko, ukoliko ne ispoštuje ovaj običaj, cele godine noćiti i obitavati po tuđim domovima. Takođe, uoči Mitrovdana, moraju biti završeni svi veliki poljoprivredni poslovi, ali i druge stvari koje se obavljaju napolju. Veruje se da vreme nakon Mitrovdana postaje nepredvidivo i varljivo, jer zima i hladnoća može uslediti u bilo kom trenutku. Stoga, smatra se da će doći do „zle“ ili loše sreće ukoliko se bilo šta ostavi nakon ovog praznika.
Ujedno, Mitrovdan je specifičan i po tome što ovaj pranik predskazuje kakva će biti naredna zima. Ukoliko dan bude sa sunčanim intervalima, zima će biti blaga. Ako kojim slučajem padne sneg na Mitrovdan, zima će biti oštra sa snegom čak do aprila naredne godine.
Takođe, na Mitrovdan ne valja grditi i vikati na decu, makar ona bila nestašna. Ako na Mitrovdan vičete na decu, prema verovanju, mališani će tokom cele godine biti nemirni.
Nadamo se da ste pristavili slavsku trpezu – zimnicu i turšiju, ali i druge slavske specijalitete. Međutim, iako je Sveti Dimitrije veliki pravoslavni praznik, budite odgovorni prilikom slavljenja ove slave 2020. godine – zbog korona virusa. Proslava u krugu porodice, bez ljubljenja, bez ispijanja vina iz iste čaše, uz obavezno pranje ruku i druge epidemiološke mere.
Jer, na kraju krajeva, slaviti slavu istovremeno znači da činite dobro drugim ljudima i da svedočite ljubavi prema njima.
2 thoughts on “Običaji i narodna verovanja za Mitrovdan – Šta treba, a šta ne? Šta „valja“, a šta „ne valja“?”